Pre manje od dvadeset godina građani Srbije ali i regiona, koji su planirali kupovinu neke nekretnine kreditnim sredstvima imali su dilemu evro ili švajcarski franak. Ta dilemma bila je prisutna sve do 2009. godine.

![](http://cvjeticaninlegal.com/wp-content/uploads/2016/12/Raskidi-ugovora-o-stambenim-kreditima-koji-su-zaklju%C4%8Deni-sa-valutnom-klauzulom-CHF-625x300.jpg)
[source](http://cvjeticaninlegal.com/raskidi-ugovora-o-stambenim-kreditima-koji-su-zakljuceni-sa-valutnom-klauzulom-chf-svajcarski-franak/)

Kamatna stopa za kredite u evrima bila je oko 9% a za kredite u švajcarskim francima oko 5%.
Šta je to značilo?
Korisnik kredita indeksiranog u švajcarskim francima ima manji dug prema banci i samim tim manju ratu kredita.
U prilog franka išla je i činjenica da je franak petnaest godina bio stabilan i njegova vrednost kretala se u intervalu 0,55-0,65 evra.
Banke se rukovode svojim interesom i budućim klijentima su uvek naglašavale da u toku perioda otplate mogu prelaziti sa franka na evro i obrnuto koliko puta hoće. Samo za svaki prelazak se plaća određena bankarska provizija koja uopšte nije velika. I dalje banke su u ugovorima nudile mogućnost da se za prvi prelazak ne plaća provizija. Prvi prelazak je besplatan.
Građani Srbije, posebno oni koji su kao odrasli ljudi preživeli devesete godine prošlog veka bili su veoma oprezni kad su krediti u pitanju.
Neki od njih hteli su da vide šta komšije rade. Epilog je bio neverovatan. U Hrvatskoj i na prostoru bivše Jugoslavije "Švajcarci" su bili mnogo popularniji. Dalje, u Mađarskoj ekspanzija kredita u Švajcarcima. Građani Srbije polako su se približavali odluci. Za većinu ljudi odluka je bila laka. 
U periodu od 2005. do 2009. i u Srbiji je došlo do ekspanzije ovih kredita. Ekonomski stručnjaci su tvrdili da je izbor kredita lična odluka i prognoziranje kretanja kursa inostranih valuta za njih je bilo neozbiljno. Radovan Jelašić, tadašnji guverner Narodne Banke Srbije pozivao je građane da se ne opredeljuju za kredite indeksirane u švajcarskim francima tvrdeći je to suviše rizično. Međutim ni on nije mnogo objašnjavao u čemu se rizik sastoji.
I onda ko da sluša šta guverner savetuje, posebno ako ostali ćute. Posle 2009. švajcarski franak je počeo da povećava svoju vrednost u odnosu na evro. Na današnji dan njegova vrednost je između 0,8 i 0,9 evra. 
Za dužnike, posledice su zaista loše. Rate kredita su mnogo uvećane. Mnogi nisu u mogućnosti da otplaćuju svoje kredite, u mnogo slučajeve banke su morale da aktiviraju hipoteke. Sa druge strane formirano je udruženje dužnika koji su ugroženi ovim kreditima. Predstavnici ovog udruženja traže da država pomogne rešenje problema koji je zaista ozbiljan.
Viktor Orban, premijer Mađarske ovaj problem je rešio na državnom nivou. Sve hipotekarne kredite konvertovali su u domaću valutu. Dužnici su spašeni, ali državu je to koštalo oko 9 milijardi evra.
Normalno, dužnici očekuju da i naša država na sličan način pomogne, ali ta politička, a mnogo manje ekonomska odluka suviše je skupa. S druge strane naša država sebi i ne može da priušti toliki luksuz. Neki ekonomski stručnjaci postavljaju pitanje opravdanosti eventualne pomoći. Kako bi na takvu eventualnu državnu odluku reagovali oni koji su se opredelili za kredite indeksirane u evrima?
Stručnjaci idu dalje i dokazuju da oni koji su dužnici u Švajcarcima još uvek nisu ništa izgubili. Naprotiv stručnjaci tvrde ali i matematika to potvrđuje, tokom dosadašnjeg perioda otplate ti dužnici su u periodu niske vrednosti švajcarskog franka ostvarili dobitak. Taj dobitak je još uvek veći nego gubitak koji se dogodio od perioda kada se povećala vrednost švajcarskog franka.
Gde je onda problem i kako ga rešiti?
Oni koji su imali manji iznos kredita, logično manje su ugroženi. Mnogi su iskoristili mogućnost besplatnog prelaska na evro. Ipak ta bankarska klauzula je za njih gorka pilula a za one koji su uzeli kredite sa većim iznosima to je bila bankarska mišolovka u pravom smislu reči.

![](http://img.halooglasi.com/slike/clanci/ContentImage/kako-kupiti-stan-na-kredit-537120-0-1.jpg)
[source](https://www.halooglasi.com/clanci/nekretnine/stambeni-prostor/kako-kupiti-stan-na-kredit/537120)
 
Šta znači prelazak na evro?
Sigurnost, jer prestaje opasnost od povećanja vrednosti švajcarskog franka, ali to povećava sumu duga prema banci u ovom slučaju preko 40% i taj dug mora da se otplaćuje po kamatnoj stopi od 9%
Ponavljam oni koji imaju manji dug progutali su tu gorku pilulu, povećali svoj dug ali sada strah i neizvesnost više nemaju.
Neki su umesto toga povećali period otplate i tako smanjili ratu kredita. Sa manjom ratom nadaju se padu vrednosti švajcarskog franka.
Nažalost, oni koji imaju veliki dug (kredite sa većim iznosima) ne mogu da se spasu ni na jedan od dva nevedena načina.
Prelazak na evro njihov veliki dug povećao bi za 40% i sa kamatom od 9% njihova rata bila bi opet veća nego što realno mogu da plate. Povećanje perioda otplate takođe ne može njihovu ratu da približi realnoj sumi.
Postavlja se pitanje gde su ti ljudi pogrešili? Ili zašto su precenili svoje mogućnosti?
Odgovor ne može biti isti za sve, ali u većini slučajeva niska kamatna stopa (za švajcarski franak 5%) omogućila im je da pojure za većim iznosom i samim tim kupe veće ili bolje stanove.

![](https://static.vesti.rs/slike-4/Kad-hocete-da-podignete-kredit-u-banci-postavite-samo-ova-2-pitanja-i-necete-imati-nikakve-probleme-FOTO.jpg)
[source](https://www.vesti.rs/Intervju/Kad-hocete-da-podignete-kredit-u-banci-postavite-samo-ova-2-pitanja-i-necete-imati-nikakve-probleme-FOTO.html]

Predstavnici banaka samo su govorili o besplatnom prelasku na evro, nijedan predstavnik banke nije im objasnio koji bi eventualni problem mogao proizvesti porast vrednosti švajcarskog franka. Naravno nisu objašnjavali ni da prelazak na evro uvećava glavnicu duga. 
Zato odgovorno tvrdim ta bankarska klauzula o besplatnom prelasku na evro bila je jedna smišljena mišolovka.
Jedan moj prijatelj tvrdi da su dužnici sami krivi i tvrdi da se rizikovanje plaća. Dalje misli da je svako morao sam da tumači klauzulu. Ipak on je ekonomski obrazovan čovek i jasno mi je da on mišolovku nije zagrizao. Većina dužnika obrazovana je ne u ekonomskom pravcu. Mislim da država nije imala dovoljno edukativnu ulogu. 
Rešenje nažalost ne znam. Voleo bih da im država pomogne ali ne kao u Mađarskoj. Ipak sam čovek makroekonmske orjentacije i državne interese stavljam iznad privatnih.  

Goran